Пре више од седам деценија, 20. новембра 1954. године, основан је Пољопривредни факултет у Новом Саду. Потреба за оснивањем високошколске установе, чија је основна делатност високо образовање у области пољопривреде, тада је била више него логична. Земља је недавно изашла из рата, а окосницу развоја и сигурности чинила је управо пољопривредна производња. Било је потребно стварати нове генерације стручњака, који ће се у свим деловима земље, а поготово у Војводини, бавити врло одговорном делатношћу – производњом хране. Факултет је ту поверену улогу у потпуности оправдао, те је за више од седамдесет година постојања изнедрио хиљаде стручњака, чији знање и рад чине основу модерне пољопривреде у АП Војводини, Србији и шире.
Пољопривредни факултет један је од два најстарија факултета Универзитета у Новом Саду и једина је јавна високошколска установа на територији Аутономне покрајине Војводине која образује стручњаке у области пољопривреде, пејзажне архитектуре и ветеринарске медицине. Пољопривредни факултет је постао незаобилазан и поуздан партнер и ослонац домаћој привреди, индивидуалним произвођачима, државним институцијама и међународним организацијама. Ако се осврнемо на досадашњи развој Факултета, можемо видети да је он увек успевао да се прилагоди променама, одговори на изазове којима је био изложен и да направи корак напред. Освајане су нове научне области, увођени нови предмети и студијски програми, отваране нове лабораторије са савременом опремом, све према захтевима и потребама друштва и тржишта. Нужно је да и даље наставимо тим путем. Факултет је тренутно једна од најактивнијих установа на Универзитету у Новом Саду, али и у Србији, по питању пројеката Хоризон Еуропе, при чему није реч само о учешћу у њима него и координацији великих међународних пројеката које наши истраживачи успешно спроводе. Из године у годину расту обим и врста услуга које наше лабораторије пружају привреди, а посебно истичемо услуге наших лабораторија које оне реализују кроз програме поверених послова од стране државних институција, као што је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. У свету који се убрзано мења место пољопривреде и образовања у пољопривреди је врло важно, али је пољопривреда, као и многе друге производне делатности, врло рањива на промене, било да оне долазе из природе или су условљене друштвеним кретањима.
Искуство из других, развијених земаља говори нам да опстају само пољопривредни универзитети, односно факултети, који су се на време прилагодили новим околностима, те тржишту образовања нуде атрактивне студијске програме, који одражавају нове трендове у друштву, који су базирани на висококвалитетном научном раду, али и студијске програме са високим уделом практичних знања. Морамо споменути и значајне кораке у правцу интернационализације студија и повећања удела иностраних студената. Међународни пројекти на пољу образовања, заједнички студијски програми са универзитетима из иностранства, летње школе и курсеви на енглеском језику већ су допринели већој видљивости нашег факултета на међународној сцени и учинили га привлачним за младе људе из свих делова света.