Републичко веће Народне Скупштине Народне Републике Србије на седници од 26. јуна 1954. године донело је указ о проглашењу Закона о оснивању Филозофског и Пољопривредног факултета у Новом Саду, а закон је прогласио председник Извршног већа НР Србије, Јован Веселинов, 30. јуна 1954. године. Све је почело реализацијом вишегодишње потребе за високошколском институцијом у Војводини чији је задатак, поред образовања агронома, и развој научно-истраживачког рада и пољопривредне производње у покрајини и земљи у целини. Те давне 1954. године стекли су се друштвени и економски услови, који су омогућили доношење Закона о оснивању Филозофског и Пољопривредног факултета у Новом Саду у саставу Универзитета у Београду, са уписом у прву годину студената у школској 1954/55. години.
Оснивање Пољопривредног факултета имало је значај не само за развој пољопривреде већ и за укупни друштвени живот Новог Сада, Војводине, Србије и целе СФРЈ. До свечаног отварања Пољопривредног факултета 20. новембра 1954. године одвијале су се све неопходне припреме за сложен рад ове високошколске установе. Тако је 9. јула 1954. године Извршно веће Народне Републике Србије донело Решење о образовању Матичарске комисије са задатком да утврди све организационо-техничке услове неопходне за несметан почетак рада Факултета и распише конкурсе за избор наставника и факултетских сарадника. За чланове Матичарске комисије именовани су: др Стеван Николић, редовни професор Пољопривредног факултета у Земуну; дипл. инж. Лазар Стојковић, научни сарадник Завода за пољопривредна истраживања у Новом Саду; др Добросав Тодоровић, професор Пољопривредног факултета у Земуну; др Михајло Вучковић, професор Универзитета; дипл. инж. Брана Милосављевић, професор Универзитета.
У историји Пољопривредног факултета у Новом Саду златним словима је забележен почетак наставе 22. новембра 1954. године, када су студенти прве генерације Пољопривредног факултета запосели сва места у великој сали Радничког дома у Новом Саду, тада на адреси Булевар Михајла Пупина 24, а два дана касније почеле су вежбе у вежбаоницама Више педагошке школе у Николајевској порти. У првим данима рада факултета постојао је само Општи смер, прву годину уписало 205 студената, а настава отпочела са свега 3 стална наставника, 5 асистената и 3 лаборанта у сали Радничког дома у Новом Саду.
На седници Матичарске комисије одржане 14. јула 1954. године у Савету за просвету и културу Народне Републике Србије у Београду извршено је конституисање, изабран је привремени декан. Избор првих наставника и конституисања сталне факултетске управе извршен је на седници Матичарске комисије 27. септембра 1954. године, а затим су одлуком Народне Скупштине Републике Србије именовани чланови факултетског Савета.
Истичемо да је Факултет у почетку свог рада наилазио на пуно разумевање и помоћ како друштва тако и других факултета и научних институција у земљи.
Велику помоћ у обезбеђивању наставног кадра и подршку у развојним стремљенима Факултета, у првим данима његовог постојања, пружили су поједини факултети Универзитета у Београду, а посебно Пољопривредни, Фармацеутски, Ветеринарски и Шумарски, као и Пољопривредни факултети из Сарајева и Загреба. Експерименталну базу, огледна поља, лабораторије и сточарске објекте за обављање научно-истраживачког рада сарадника Факултета и праксу студената ставили су на располагање тада већ постојећи самостални Институт за пољопривредна истраживања и Институт за сточарство у Новом Саду, те Институт за виноградарство и воћарство у Сремским Карловцима.
У почетку рада седиште Факултета се налазило у више адаптираних објеката у Птероварадину и на Птероварадинској тврђави, зграда бивше артиљеријске касарне, барутана и неколико бункера. Повећана потреба за усмереним кадровима захтевала је планирање и изградњу новог објекта намењеног образовању пољопривредних инжењера који би омогућио годишњи упис од 600 студената и нучно истраживачки рад. Радови на првој етапи изградње данашње зграде Факултета, односно павиљона и околних објеката, започети су средином августа 1956. године. Павиљон „Ратарски“ је завршен у децембру 1957. године, „Сточарски“ павиљон примљен на коришћење јула 1959. године, а просторије деканата Факултета са предаваонама и амфитетаром у јулу 1960. године. Павиљон „Хемисјки“ је усељен 1962. године, а павиљон „Билошки“ (данашњи Технолошки факултет) је усељен 1964. године.
Факултет је настао у време неразвијене пољопривреде, готово руралног типа. Први је дао четири тако неопходне генерације агронома опште стручне спреме, а затим је са развојем интензивне производње и мењањем структуре производње започео образовање агронома усмереног стручног образовања, који данас својим знањем доприносе развоју квалитетне производње хране, управљању производњом на савременим техничко-технолошким, економским и еколошким принципима.
Републичко веће Народне Скупштине Народне Републике Србије на седници од 26. јуна 1954. године донело је указ о проглашењу Закона о оснивању Филозофског и Пољопривредног факултета у Новом Саду, а закон је прогласио председник Извршног већа НР Србије, Јован Веселинов, 30. јуна 1954. године. Све је почело реализацијом вишегодишње потребе за високошколском институцијом у Војводини чији је задатак, поред образовања агронома, и развој научно-истраживачког рада и пољопривредне производње у покрајини и земљи у целини. Те давне 1954. године стекли су се друштвени и економски услови, који су омогућили доношење Закона о оснивању Филозофског и Пољопривредног факултета у Новом Саду у саставу Универзитета у Београду, са уписом у прву годину студената у школској 1954/55. години.
Оснивање Пољопривредног факултета имало је значај не само за развој пољопривреде већ и за укупни друштвени живот Новог Сада, Војводине, Србије и целе СФРЈ. До свечаног отварања Пољопривредног факултета 20. новембра 1954. године одвијале су се све неопходне припреме за сложен рад ове високошколске установе. Тако је 9. јула 1954. године Извршно веће Народне Републике Србије донело Решење о образовању Матичарске комисије са задатком да утврди све организационо-техничке услове неопходне за несметан почетак рада Факултета и распише конкурсе за избор наставника и факултетских сарадника. За чланове Матичарске комисије именовани су: др Стеван Николић, редовни професор Пољопривредног факултета у Земуну; дипл. инж. Лазар Стојковић, научни сарадник Завода за пољопривредна истраживања у Новом Саду; др Добросав Тодоровић, професор Пољопривредног факултета у Земуну; др Михајло Вучковић, професор Универзитета; дипл. инж. Брана Милосављевић, професор Универзитета.
У историји Пољопривредног факултета у Новом Саду златним словима је забележен почетак наставе 22. новембра 1954. године, када су студенти прве генерације Пољопривредног факултета запосели сва места у великој сали Радничког дома у Новом Саду, тада на адреси Булевар Михајла Пупина 24, а два дана касније почеле су вежбе у вежбаоницама Више педагошке школе у Николајевској порти. У првим данима рада факултета постојао је само Општи смер, прву годину уписало 205 студената, а настава отпочела са свега 3 стална наставника, 5 асистената и 3 лаборанта у сали Радничког дома у Новом Саду.
На седници Матичарске комисије одржане 14. јула 1954. године у Савету за просвету и културу Народне Републике Србије у Београду извршено је конституисање, изабран је привремени декан. Избор првих наставника и конституисања сталне факултетске управе извршен је на седници Матичарске комисије 27. септембра 1954. године, а затим су одлуком Народне Скупштине Републике Србије именовани чланови факултетског Савета.
Истичемо да је Факултет у почетку свог рада наилазио на пуно разумевање и помоћ како друштва тако и других факултета и научних институција у земљи.
Велику помоћ у обезбеђивању наставног кадра и подршку у развојним стремљенима Факултета, у првим данима његовог постојања, пружили су поједини факултети Универзитета у Београду, а посебно Пољопривредни, Фармацеутски, Ветеринарски и Шумарски, као и Пољопривредни факултети из Сарајева и Загреба. Експерименталну базу, огледна поља, лабораторије и сточарске објекте за обављање научно-истраживачког рада сарадника Факултета и праксу студената ставили су на располагање тада већ постојећи самостални Институт за пољопривредна истраживања и Институт за сточарство у Новом Саду, те Институт за виноградарство и воћарство у Сремским Карловцима.
У почетку рада седиште Факултета се налазило у више адаптираних објеката у Птероварадину и на Птероварадинској тврђави, зграда бивше артиљеријске касарне, барутана и неколико бункера. Повећана потреба за усмереним кадровима захтевала је планирање и изградњу новог објекта намењеног образовању пољопривредних инжењера који би омогућио годишњи упис од 600 студената и нучно истраживачки рад. Радови на првој етапи изградње данашње зграде Факултета, односно павиљона и околних објеката, започети су средином августа 1956. године. Павиљон „Ратарски“ је завршен у децембру 1957. године, „Сточарски“ павиљон примљен на коришћење јула 1959. године, а просторије деканата Факултета са предаваонама и амфитетаром у јулу 1960. године. Павиљон „Хемисјки“ је усељен 1962. године, а павиљон „Билошки“ (данашњи Технолошки факултет) је усељен 1964. године.
Факултет је настао у време неразвијене пољопривреде, готово руралног типа. Први је дао четири тако неопходне генерације агронома опште стручне спреме, а затим је са развојем интензивне производње и мењањем структуре производње започео образовање агронома усмереног стручног образовања, који данас својим знањем доприносе развоју квалитетне производње хране, управљању производњом на савременим техничко-технолошким, економским и еколошким принципима.